POREKLO IDEJE
Ideja kao i svaka druga genijalna, došla je tokom zimske trkačke krize, na jednom od SOR-ovih predsezonskih sastanaka. Sredina jula, Iron man i dva sprinta nakon njega, Linjano na moru, bombona! Iron man je inače trka izdržljivosti od 80 minuta tokom koje svaki vozač četiri puta menja karting. Stesani prasci i Klipani standardno u niskom startu, još par naprženih pojedinaca i eto ga. Naravno da smo do leta zaboravili na pakleni plan. Svi osim jednog, najnapaljenijeg, Miloša Đokića - SWS finaliste iz 2018. Izbombardovao nas je linkovima sa Bookinga i ponovo raspalio vatru. Rezervisali smo smeštaj, okupili ekipu i zakucali dogovor, idemo u Italiju!

DAN 1 - STARTUJEMO NOĆU JER ĐOKIĆ TAKO VOLI
Sad kad već sve znate, hajde da vam ukratko prepričam putašestvije. Par junaka nikom ponikoše od vremena inicijalnog dogovora do termina polaska, ali to definitivno nije moglo da otkaže avanturu. Nešto pre ponoći smo se skupili da zajednički napravimo sendviče i krenemo put Italije. Đokić voli da vozi noću, a i bilo je realno da krenemo tad uzimajući u obzir da je radni dan. Imali smo sreće sa graničnim prelazima, a i nismo često pauzirali, tako da smo u smeštaj stigli oko 7h izjutra. Kao i svaki prethodni put, i sada smo uboli fenomenalan smeštaj. Neka slatka italijanska kućica, na kraju zemljanog puta u sred obrađene njive. Odmorili smo sat, dva i zapucali na stazu da treniramo. Otišli smo na trke u sred turističke sezone, pa smo imali samo dve kratke sesije za upoznavanje sa novom konfiguracijom staze. Nije nam bio prvi put na stazi, poznajemo je od ranije, ali su ovoga puta izbacivanjem čitavog segmenta staze promenili konfiguraciju u odnosu na onu koju smo ranije vozili. Vremena koja smo postavili su bila konkurentna, pa smo počeli malo i da se nadamo. Naporan dan se završio na dobroj klopi u turistima preplavljenom Linjanu.

DAN 2 - TRKAČKI DAN
Ustali smo s komšijskim petlovima i uputili se na stazu. Prvi zadatak je bilo prijavljivanje za trke na blagajni i merenje mase radi dodeljivanja paketa tegova onima koji su ispod minimalne dozvoljene mase od 85kg. Ušli smo u pit lane i ostali zatečeni prizorom koji nas je dočekao. Poređali su 30 potpuno novih SODI kartinga za prvu trku dana. Organizacija SWS trka je toliko unosna za stazu u Linjanu da su isključivo za potrebe Iron man trka kupili novu flotu. Kasnije smo saznali da su pre naše trke radili samo 60 minuta. Genijalština!

Kvalifikacije za trku izdržljivosti smo odvozali solidno. Sve su nas istovremeno pustili na stazu, pa smo polovinu kvalifikacija pokušavali da obezbeedimo čist put za iole brze krugove. Rezultati kvalifikacija su redom - Miloš 6. mesto, Marko 9. mesto, Srećko 13. mesto, Ana 23. mesto. Nakon kvalifikacija smo imali svega nekoliko minuta pauze, koliko da organizacija postavi kartige za Le Mans start. Da, još jedna novina za nas bio je takav sistem starta trke. Znate ono kad se vozači zatrče sa jedne strane staze na drugu, uskaču u karting i pun gas, e to je to. Srećko se sjajno snašao i do prve krivine prestigao tri vozača koji su bili ispred njega. Već posle te prve krivine svi smo se ubacili u režim preživljavanja. Vozili smo 80 minuta i u toku trke morali da promenimo karting četiri puta, a da pritom ne vozimo duže od 20 minuta u jednom. Pojedini timovi imaju ljude pored staze koji se staraju o tome i signaliziraju vozačima kada da odu na zamenu. Ludnica je to, nije obično trkanje u kom treba samo biti brži. Za ovakve trke je potrebno mnogo više. Uzimajući sve okolnosti u obzir, imamo povoda da budemo zadovoljni. Rezultat Iron man trke je - Marko 10. mesto, Miloš 11. mesto, Ana 18. mesto, Srećko 22. mesto. Anči je jedina u ekipi koja nije dobila nikakvu kaznu u ovoj trci. Od nas trojice, dve kamikaze su dobile penale za preagresivan ulazak u boks prilikom zamene kartinga, a za trećeg nikad nismo saznali. Imaju italijani taj fazon da neće puno da pričaju nakon trke. Sve u svemu, naučili smo lekciju sa sledeći put.Dva sata nakon završetka trke izdržljivosti usledila su dva Sprinta. Opet kvalifikacije, opet trkanje, sve isto ali ipak različito. 40 trkača, podeljeno u A i B grupu vozi dve trke po 12 krugova. Fino je to išlo, već u kvalifikacijama smo pokazali zube i ušli u top 3 grupe A. Anči je maestralno odvozala i bila dovoljno spora da se pozicionira na pol poziciji grupe B. Sve se brzo odigralo, rvali smo se, kasno kočili, izgarali u te dve trke prepune dešavanja i na kraju završili ovako - Trka 1B: Ana 5. mesto, Trka 1A: Marko 5. mesto, Srećko 7. mesto, Miloš 20. mesto, Trka 2B: Ana 9. mesto, Trka 2A: Srećko 15. mesto, Miloš 17. mesto, Marko 18. mesto.

DAN 3 - VOŽNJA DO KUĆE
Podnaslov kaže, treći dan smo većinski proveli u putu. Nadugačko i naširoko smo razgovarali o našem šampionatu i strategiji razvoja istog. Prepričavali smo situacije iz trka i lečili frustracjiu zbog nedovoljno dobrih rezultata. Akumulirali smo dovoljno energije za sve aktivnosti u narednom periodu, ato i jeste ono po šta smo otišli. Trke u Italiji su fenomenalna stvar kojoj se iznova vraćamo.